Виктор Франкл

Универзитетски професор др. Виктор Емил Франкл, неуролог и неуропсихијатар, доктор филозофије, оснивач логотерапије и егзистенцијалне анализе, рођен је 26. марта 1905. године у Бечу. Свој животни пут је завршио 2. септембра 1997. године, такође у Бечу. Био је одличан неуролог и психијатар.
Био је професор и уважени академик.
Поред врхунског професионализма, увек је у потпуности развијао своју људску страну.

Франкл је био професор неурологије и психијатрије на Универзитету у Бечу.
Докторат из медицине је одбранио 1930. године, у својој 25 години, а 1948. године је стекао докторат из филозофије.

Након завршених студија, почео је радити у психијатриској болници Ротшилд (Rothschild) у Бечу, на одељењу за суицидне жене.
У периоду од 1930-1937. године, лечио је најмање 3000 пацијенткиња годишње. Од 1940. до 1942. године водио је неуролошко одељење болнице Ротхсчилд. То је била једина болница у Бечу која је збрињавала Јевреје.

Франкл је, рескирајући живот, писао лажне дијагнозе и на тај начин помогао многим пацијентима да избегну еутаназију коју су Нацисти спроводили над ментално оболелим особама. Након ослобођења, Франкл је  у периоду од 1946. до 1970. године био директор неуролошке клинике у Бечу.

У току 1946. године написао је књигу “Ein Psycholog erlebt das Konzentrationslager”.
У Србији је књига објављена под називом “Зашто се нисте убили”.

Био је гостујући професор на неколико америчких факултета (Харвард, Даллас, Питтсбургх).
На Универзитету у Калифорнији, Франкл је основао катедру за логотерапију.

У академским круговима, логотерапија и егзистенцијална анализа се зову Трећа бечка школа психотерапије. Прва бечка школа је психоанализа Зигмунда Фројда, а друга индувидуална психотерапија Алфреда Адлера. Франкл је њих лично познавао и био је са њима у коректним односима.

Виктор Франкл је предавао на 209 факултета широм света, носилац је 29 почасних доктората, а 30. доктората се одрекао у корист супруге Ели Франкл. Франкл је 1995. године постао почасни грађанин града Беча.

У слободно време је планинарио. Био је члан аустријског алпинистичког клуба “Alpenverein Donauland”. Његово име носе три тешке алпске стазе на планини Раx и Пеилстен. У зрелим годинама, у САД, је положио за пилота једоседне летилице.
Франкл је аутор 40 књига које су до данас преведене на преко 50 светских језика.

Живот и рад Виктора Франкла је обележило његово лично искуство депортације у концентрациони логор Терезинштадт (Theresienstadt).
Преживео је четири логора смрти, а ослобођење је дочекао у Тиркхајму, одељењу логора Дахау.

Након ослобођења, вратио се у Беч и суочио се са реалношћу, да је у рату изгубио своју породица и пријатеље. Остао је сам. Уместо очаја и патње, у Франклу се пробудила снажна воља да своје искуство преточи у искуство смисла.

Највећи изазов за човека је да спозна смисао своје патње. Франкл је смисао црпио из свог знања и личног животног искуства и пронашао је пут из пакла до светлости и смисла.