Viktor Frankl

Univerzitetski profesor dr. Viktor Emil Frankl, neurolog i neuropsihijatar, doktor filozofije, osnivač logoterapije i egzistencijalne analize, rođen je 26. marta 1905. godine u Beču. Svoj životni put je završio 2. septembra 1997. godine, takođe u Beču. Bio je odličan neurolog i psihijatar.
Bio je profesor i uvaženi akademik.
Pored vrhunskog profesionalizma, uvek je u potpunosti razvijao svoju ljudsku stranu.

Frankl je bio profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu u Beču.
Doktorat iz medicine je odbranio 1930. godine, u svojoj 25 godini, a 1948. godine je stekao doktorat iz filozofije.

Nakon završenih studija, počeo je raditi u psihijatriskoj bolnici Rotšild (Rothschild) u Beču, na odeljenju za suicidne žene.
U periodu od 1930-1937. godine, lečio je najmanje 3000 pacijentkinja godišnje. Od 1940. do 1942. godine vodio je neurološko odeljenje bolnice Rothsčild. To je bila jedina bolnica u Beču koja je zbrinjavala Jevreje.

Frankl je, reskirajući život, pisao lažne dijagnoze i na taj način pomogao mnogim pacijentima da izbegnu eutanaziju koju su Nacisti sprovodili nad mentalno obolelim osobama. Nakon oslobođenja, Frankl je  u periodu od 1946. do 1970. godine bio direktor neurološke klinike u Beču.

U toku 1946. godine napisao je knjigu “Ein Psycholog erlebt das Konzentrationslager”.
U Srbiji je knjiga objavljena pod nazivom “Zašto se niste ubili”.

Bio je gostujući profesor na nekoliko američkih fakulteta (Harvard, Dallas, Pittsburgh).
Na Univerzitetu u Kaliforniji, Frankl je osnovao katedru za logoterapiju.

U akademskim krugovima, logoterapija i egzistencijalna analiza se zovu Treća bečka škola psihoterapije. Prva bečka škola je psihoanaliza Zigmunda Frojda, a druga induvidualna psihoterapija Alfreda Adlera. Frankl je njih lično poznavao i bio je sa njima u korektnim odnosima.

Viktor Frankl je predavao na 209 fakulteta širom sveta, nosilac je 29 počasnih doktorata, a 30. doktorata se odrekao u korist supruge Eli Frankl. Frankl je 1995. godine postao počasni građanin grada Beča.

U slobodno vreme je planinario. Bio je član austrijskog alpinističkog kluba “Alpenverein Donauland”. Njegovo ime nose tri teške alpske staze na planini Rax i Peilsten. U zrelim godinama, u SAD, je položio za pilota jedosedne letilice.
Frankl je autor 40 knjiga koje su do danas prevedene na preko 50 svetskih jezika.

Život i rad Viktora Frankla je obeležilo njegovo lično iskustvo deportacije u koncentracioni logor Terezinštadt (Theresienstadt).
Preživeo je četiri logora smrti, a oslobođenje je dočekao u Tirkhajmu, odeljenju logora Dahau.

Nakon oslobođenja, vratio se u Beč i suočio se sa realnošću, da je u ratu izgubio svoju porodica i prijatelje. Ostao je sam. Umesto očaja i patnje, u Franklu se probudila snažna volja da svoje iskustvo pretoči u iskustvo smisla.

Najveći izazov za čoveka je da spozna smisao svoje patnje. Frankl je smisao crpio iz svog znanja i ličnog životnog iskustva i pronašao je put iz pakla do svetlosti i smisla.