Septembar uvek asocira na školu, učenje,druženje i stres. Škola je prekretnica u detetovom životu, ali u životu roditelja.
Roditelji žele sve najbolje detetu i zato mu pružaju ljubav i ulažu veliki trud u podizanje deteta. Ponekad, iz najbolje namere deluju pogrešno, a jedna od čestih roditeljskih grešaka su prevelika očekivanja od deteta.
Postoji roditeljska iluzija da polaskom u školu “dete postaje samostalno” i da dete mora to “da shvati”. Očekivanja su jedno, a sposobnosti i mogućnosti deteta su nešto sasvim drugo. Važno je biti realan. Važno je da roditeljska očekivanja ne budu ni previsoka, ni slaba. Velika je greška misliti da je sa polaskom deta u školu roditeljska dužnost ispunjena, i da je sada škola odgovorna za dalji razvoj deteta i za njegova postignuća i napredak.
U različitom uzrastu, detetu, adolescentu je potrebna njegova porodica. Međutim, detetu je potrebno “njegovo” društvo- osobe sa kojima može da podeli svoje radosti i probleme, i da se oseti prihvaćeno.
Dobro je kada je detetu najvažnija njegova porodica, kada postoji poverenje između deteta i barem jednog roditelja. Dobro je da dete ima priliku da razgovara otvoreno sa roditeljem. Zvuči jednostavno, ali za većinu dece ovo je pravi luksuz. Često su roditelji zauzeti sobom, karijerom, svojim problemima, bračnim sukobima, samookrivljivanjem, samosažaljevanjem, borbom sa svakodnevnicom da jednosatvno nemaju vremena ni snage da istinski budu sa svojim detetom. Aksiom vaspitanja je dobro poznat; ako se dete čuje u porodici, ako zna da je prihvaćeno, da roditelji neće obezvređivati njegove reči i da će mu uvek pomoći, verovatno neće krenuti lošim putem. Šta god roditelji mislili i pričali, “problematično ponašanje” deteta je uvek posledica nesklada u njegovim odnosima sa porodicom i problema koji postoje u primarnoj porodici.
Vredi i obrnuto, valja vratiti toplinu u odnose, uspostaviti vezu između deteta i roditelja i magično- ponašanje se menja, poboljšava se, prestaje potreba za “lošim društvom” .
Pripremajući svoje dete za školu, vi ga pripremate za život. Dobro je da uzmete u obzir nekoliko logoterapijskih principa:
1. Dete je induvidua. Jedinstvena i neponovljiva osoba u ovom svetu. Najvažniji roditeljski zadatak je da svom detetu pruže ljubav, dag a istinski upoznaju i da ga prihvate onakvim kakav jeste.
2.Zapamtite da je mentalno zdravlje vašeg deteta mnogo važnije od njegovog akademskog postignuća.
3.Dozvolite detetu da podeli sa vama ono što je njemu bitno, a ne da insistirate na onom što vi mislite da je važno.
4.Pokušajte da ne projektujete vaše ambicije i očekivanja na školski uspeh deteta. Ovo je najizazovnije. Da li vi želite da dete pohađa elitnu školu ili je to želja vašeg dete? Možda je vašem detutu mnogo prijatnije da pohađa školu u svom kraju.
5.Roditelji zbog bojazni i pritiska okruženja, usmeravaju decu na intelektualne aktivnosti, zanemarujući emotivni i socijalni razvoj. Zašto je to tako? Roditelji uočavaju intelektualne sposobnosti deteta, to prvo pada u oči. Pored intelekta, dete ima osećanja. Mladi u različitim razvojnim periodima naginju ka preteranim emotivnim reakcijama. Vrlo je važno da roditelji i nastavnici umeju prepoznati i razumeti detetov emotivni svet i doživlaje.
6.Disciplina. Poželjno je da dete naučite disciplini. To bi trebalo raditi postepeno, ličnim primerom i angažovanjem uz “pozitivna potkrepljenja”. Zato treba da poznajete svoje dete. Ukoliko živite sa svojim detetom, pratite ga i bodrite, onda to neće biti nedostižan zadatak. Ukoliko vidite šta vaše dete voli u školi, koji nastavni predmet mu zaokuplja pažnju, koje njegov omiljeni nastavnik, u kakvom se društvu kreće, ko mu je simpatija? Uspeh u jednom području može da ga podstakne da uči i radi ono što mu je zahtevno i što ga ne privlači.
7.Ambicija. Nemojte preterivati sa vannastavnim aktivnostima, strani jezici, različite sekcije, sport, školice. Detetu treba njegov slobodan prostor i vreme. Ostavite detetu njegovo detinjstvo. Dokazano je da samopouzdano i uspešno odrastaju ona deca koju su roditelji podržavali i grlili 5 puta dnevno,a ne oni koji su pohađali 5 različitih aktivnosti.
8.Važno je znati da današnju decu iscrpljuje potrošački način života, ruši im duševnu stabilnost i volju za životom. Često od njih možete čuti dobro poznatu rečenicu:”Ma sve je bezveze.” Svoju energiju usmeravaju u pogrešnom pravcu. Zato je poželjno da dete usmerite ka pravim vrednostima.
9.Učite dete da je život najveća vrednost. Kako ćete ga naučiti? Svojim primerom. Svojim stavom da u životu nema garancije i zato ne može da nas razočara jer smo mi ti koji svoj život oblikujemo i samim tim ubiramo plodove u vidu različitim postignućima. Kada vaše dete shvati da je život velika vrednost koja je svima jednako data, to nas obavezuje da se prema njemu odnosimo odgovorno i sa poštovanjem.