Септембар увек асоцира на школу, учење,дружење и стрес. Школа је прекретница у дететовом животу, али у животу родитеља.
Родитељи желе све најбоље детету и зато му пружају љубав и улажу велики труд у подизање детета. Понекад, из најбоље намере делују погрешно, а једна од честих родитељских грешака су превелика очекивања од детета.
Постоји родитељска илузија да поласком у школу “дете постаје самостално” и да дете мора то “да схвати”. Очекивања су једно, а способности и могућности детета су нешто сасвим друго. Важно је бити реалан. Важно је да родитељска очекивања не буду ни превисока, ни слаба. Велика је грешка мислити да је са поласком дета у школу родитељска дужност испуњена, и да је сада школа одговорна за даљи развој детета и за његова постигнућа и напредак.
У различитом узрасту, детету, адолесценту је потребна његова породица. Међутим, детету је потребно “његово” друштво- особе са којима може да подели своје радости и проблеме, и да се осети прихваћено.
Добро је када је детету најважнија његова породица, када постоји поверење између детета и барем једног родитеља. Добро је да дете има прилику да разговара отворено са родитељем. Звучи једноставно, али за већину деце ово је прави луксуз. Често су родитељи заузети собом, каријером, својим проблемима, брачним сукобима, самоокривљивањем, самосажаљевањем, борбом са свакодневницом да једносатвно немају времена ни снаге да истински буду са својим дететом. Аксиом васпитања је добро познат; ако се дете чује у породици, ако зна да је прихваћено, да родитељи неће обезвређивати његове речи и да ће му увек помоћи, вероватно неће кренути лошим путем. Шта год родитељи мислили и причали, “проблематично понашање” детета је увек последица несклада у његовим односима са породицом и проблема који постоје у примарној породици.
Вреди и обрнуто, ваља вратити топлину у односе, успоставити везу између детета и родитеља и магично- понашање се мења, побољшава се, престаје потреба за “лошим друштвом” .
Припремајући своје дете за школу, ви га припремате за живот. Добро је да узмете у обзир неколико логотерапијских принципа:
1. Дете је индувидуа. Јединствена и непоновљива особа у овом свету. Најважнији родитељски задатак је да свом детету пруже љубав, даг а истински упознају и да га прихвате онаквим какав јесте.
2.Запамтите да је ментално здравље вашег детета много важније од његовог академског постигнућа.
3.Дозволите детету да подели са вама оно што је њему битно, а не да инсистирате на оном што ви мислите да је важно.
4.Покушајте да не пројектујете ваше амбиције и очекивања на школски успех детета. Ово је најизазовније. Да ли ви желите да дете похађа елитну школу или је то жеља вашег дете? Можда је вашем детуту много пријатније да похађа школу у свом крају.
5.Родитељи због бојазни и притиска окружења, усмеравају децу на интелектуалне активности, занемарујући емотивни и социјални развој. Зашто је то тако? Родитељи уочавају интелектуалне способности детета, то прво пада у очи. Поред интелекта, дете има осећања. Млади у различитим развојним периодима нагињу ка претераним емотивним реакцијама. Врло је важно да родитељи и наставници умеју препознати и разумети дететов емотивни свет и доживлаје.
6.Дисциплина. Пожељно је да дете научите дисциплини. То би требало радити постепено, личним примером и ангажовањем уз “позитивна поткрепљења”. Зато треба да познајете своје дете. Уколико живите са својим дететом, пратите га и бодрите, онда то неће бити недостижан задатак. Уколико видите шта ваше дете воли у школи, који наставни предмет му заокупља пажњу, које његов омиљени наставник, у каквом се друштву креће, ко му је симпатија? Успех у једном подручју може да га подстакне да учи и ради оно што му је захтевно и што га не привлачи.
7.Амбиција. Немојте претеривати са ваннаставним активностима, страни језици, различите секције, спорт, школице. Детету треба његов слободан простор и време. Оставите детету његово детињство. Доказано је да самопоуздано и успешно одрастају она деца коју су родитељи подржавали и грлили 5 пута дневно,а не они који су похађали 5 различитих активности.
8.Важно је знати да данашњу децу исцрпљује потрошачки начин живота, руши им душевну стабилност и вољу за животом. Често од њих можете чути добро познату реченицу:”Ма све је безвезе.” Своју енергију усмеравају у погрешном правцу. Зато је пожељно да дете усмерите ка правим вредностима.
9.Учите дете да је живот највећа вредност. Како ћете га научити? Својим примером. Својим ставом да у животу нема гаранције и зато не може да нас разочара јер смо ми ти који свој живот обликујемо и самим тим убирамо плодове у виду различитим постигнућима. Када ваше дете схвати да је живот велика вредност која је свима једнако дата, то нас обавезује да се према њему односимо одговорно и са поштовањем.