Чежња за одмором. Чежња за миром
Годишњи одмор је асоцијација на путовање, на неку лепу, примамљиву дестинацију. Нема особе која није пожелела да побегне на место где све изгледа могуће и где сваки проблем изгледа решив. Негде где влада мир и тишина.
Одмор у нама буди различита осећања, мирисе, слике, сећања. Неко чезне за плаветнилом мора, неко за боровом шумом и свежином, а неко за родитељском кућом и завичајем. Тражимо место на којем се можемо осамити и трагати за смислом живота.
Како год, одмору се радујемо и брижљиво га планирамо, уклапамо све пазле, како би се што боље припремили и добро га провели.
Зашто је све лако када си на одмору
На одмору долазите у контакт са собом, који вас регенерише. Примећујете како сте, како се осећате. То је прилика да се застане, удахне, и смирено сагледа где смо, шта смо.
Летовање или зимовање, празници, продужени викенди су идеални за искључивање из свакодневнице. Много је могућности за одмор. Када схватите колико има могућности, можда ћете пажљиво планирати и размишљати о одмору као паузи од свакодневнице.
Слушајмо себе уместо друге
Свакодневница је испуњена различитим обавезама: посао, комуникација са људима, фитнес, породичне обавезе, дечије активности на које одвозите децу, чекате, враћате их кући. Трчите из једне ситуације у другу. Друштвене мреже, информације, дешавања у свету вам односе енергију.
Осећате се расуто, без прилике да себе у том дану искрено доживите. Измиче вам слика себе која вам је преко потребна, као ваздух и вода, да би себе ставили у животни контекст и тако створили осећај реда, да би се орјентисали у времену и простору, да би спознали своје границе. Ко сам и ко би могао постати? Чиме са бавим и шта желим? Где сам сад и где бих желео бити?
Добро је узети време за себе у току дана, спустити се и одморити. Најважније је да се растеретите од “обавеза у глави” и да их пустите, оставите. У логотерапији то називамо “чежња за миром у свакодневном метежу“.
Довољно је у току дана лећи петнаест минута, пола сата, затворити очи и искључити мисли које после напорног дана често нисте у стању да контролишете. Мисли управљају вама, уместо ви њима. Можда у тих пола сата утонете у сан, толико је довољно да се опустите, и да остатак дана проведете мирнији, спремнији на дијалог и комуникацију у породичном окружењу.
Том паузом остављате простор да успорите, а да при доношењу свакодневних одлука будете рационалнији и мудрији.
Када бисмо на крају сваког дана, у миру и тишини разговарали са собом, научили бисмо на дневном нивоу да се испитујемо, да сагледавамо себе и своје поступке и да се у складу са тим и исправљамо.
Креативна самоћа
Мењање животног простора је идеална прилика за удаљавање од сталног емотивног и физичког оптерећења. Тако се прави потребна дистанца која вам даје увиде. У миру и тишини долазимо у контакт са својом савешћу. Наслућујемо правац према којем желимо да идемо. Постајете сигурнији у себе, свеснији, аутентични. Одлуке које доносите су искрене и стварне, наше.
Виктор Франкл је написао: ”Сваки пут кад одем у планину, као други људи у пустињу, ја саберем мисли у самоћи негде у планини. Скоро све важне одлуке, значајне закључке, доносио сам током усамљеничких путовања у планину.” Франкл нас учи да само у тишини, далеко од гужве и различитих искушења можемо осетити шта заиста желимо и шта “управо сада има смисла”, чему ћемо сутра рећи ДА.
Блискост себи и другима
Након предаха, квалитетније проводите време са драгим људима. Имате више стрпљења, такта. Примећујете лепо и добро око себе. Постајете отворенији за друге, посвећујете им своју пажњу и љубав. Други то примећују и узвраћају вам. Тако се јачају добре везе и подстичу добра искуства. Сваки тренутак у времену је дар и када тако гледате на време, другачије ћете га користити и поклањати себи и другима.
Квалитетан одмор јача ваш елан и даје вам снагу да се боље носите са животним препрекама и тешкоћама. Оно што је важно је да одморни и свежи, какви јесте након годишњег, нећете порицати своју стварност. Порицање стварности одузима много енергије коју можете квалитетније искористити.
Одмор чека да нас врати себи. Овај логотерапијски начин размишљања је за већину људи врло необичан, али преко потребан свима.
Аутор текста: проф.сц.логотерапеут Мирјана Зечевић